Pssst! Muškarci pričaju!!!

“Mnoge žene sa invaliditetom stupaju u prve sexualne odnose tek u svojim tridesetim (ili kasnije). Neretko ti prvi seksualni odnosi nisu proistekli iz ljubavne veze već zato što je ona samo iskoristila mogućnost da to učini možda prvu a možda ne prvu ali u svakom slučaju –u tim godinama se možda već plaši da joj se više takva prilika neće pružiti. Najčešće je muškarac taj koji je predložio, inicirao seksualni odnos. Možda za vreme nekog seminara ili rehabilitacionog oporavka.”
Čitam I ne verujem da je to tako, najgore što je to surova realnost u životu večine žena sa invaliditetom. Da li je I u drugim državama tako? Ne znam ali u ovoj našoj jeste. Mladi, stari, deca, učeni su ili se uče I dalje da sve ono što je drugačije I odskače od kalupa nametnutog ne znam odakle je čudno, nakaradno I ružno. Ono što je drugačije namerno biva odbačeno, izolovano I izbačeno iz daljeg društvenog sistema, socijalizacije. Ako kao devojka nisi idealne visine I težine, plave ili crne peglane kose, na štiklama, provokativno svučena ( ne obučena) ti nisi poželjna u 90% slučajeva. Još ako si žena sa invaliditetom, nisi poželjna uopšte…Stani…da li je to zaista tako???? Pada mi na pamet jedna mala anketica, eksperiment šta god…upadam na jedan od sajtova na kojima imam otvoren profil gde ubijam svoje dragoceno vreme I sistemom slučajnog odabira, biram desetine muškaraca različitih godina I molim ih da mi odgovore na par jednostavnih pitanja I kako bi reagovali da se nadju u nekoj od situacija koju sam izmislila kako bi mi pomogli u istraživanju…I lupam ja tako…ti momci me ne poznaju pa prema tome ne znaju da sam I ja sama žena sa invaliditetom.
Priča je glasila ovako nekako od prilike “ U nekom društvu si, žurci ili u društvu prijatelja upoznaš devojku koja sedi igrom slučaja za istim stolom gde i tebe zovu da sedneš…i svi oni krenu negde nešto da obave, svojim jel putem i ti počneš razgovor sa njom, upoznate se. I posle nekog vremena shvatiš da ti se ta devojka svidi, način njenog razmišljanja je bistar i deluje ti inteligentno. Zainteresuje te kao devojka. Ali posle nekog vremena devojka ustaje i ti skontaš da je ona u stvari osoba sa invaliditeom…tj otežano hoda ili je u kolicima, nisi to mogao primetiti ranije jer ste sedeli. Šta ti pada na pamet? Da li tvoja prethodna slika o joj postaje nebitna i baziras se samo na tom fizičkom izgledu nje?
Da li možeš da zamislis sebe kako vodiš ljubav ( ili se sex-aš, nazovimo to kako god) sa ženskom osobom koja fizički nije baš tip-top I ima neki fizički nedostatak ? Da li bi u tvom slučaju ona bila dobra samo za sex avanture?

Da li bi odbio da budeš sa njom u nekoj ozbiljnoj vezi ,možda i braku pored toga što bi ti se svidela umno I zainteresovala te kao osoba? Da li bi te bilo briga sta bi tvoja rodbina i prijatelji mislili ako bi u kuću i život “uveo” takvu osobu?Da li bi je se odrekao i odbacio samo zbog invaliditeta?
Verujte mi odgovori su me oduševili, a daću vam samo par najinteresantnijih:

Muška osoba A – “Kao prvo,nikada me nije zanimao preterano izgled,da li si napumpana,da li si šminkerka i sl. Takve devojke su za fudbalere,starlete ili sl. Ja sam imao devojku dugi niz godina koja je imala trajan invaliditet sa srcem,kičmom i njoj je bio unapred deklarisan scenario smrti do neke 38 god. Postojala je varijanta operacije,ali na žalost nije uspelo. Eto moj odgovor. A to što su u našem društvu te devojke tj žene izolovanje – To ti je bolest našega drustva. Loše postavljene vrednosti, loš socijalni program,loš odnos ljudi prema svemu tome. Živimo u društvu gde niko neće pogledati nikoga,gde se i osmeh naplaćuje. Ali drago mi je da ima takvih kao ti, entuzijazista koji hoće malo da ulepšaju stvarnost ljudima koja je stvarnost nestvarna.”

Muška osoba B –“ Pa ja ti možda nisam pravi uzorak za to istraživanje jer sam ja oženio sličnu osobu…..priznala mi je za svoj problem pre drugiog susreta, ali to me nije pokolebalona kraju sam je I oženio…”

Muška osoba C – “1. moja prethodna slika o njoj u opšte ne postaje nebitna i ne baziram se samo na invaliditet. Ako bi ona recimo tražila seks i bila navalentna, radije bih je odbio iako sam recimo, dugo apstinirao, nego da je koristim za neku seks avanturu, ne samo ženu sa invaliditetom nego bilo koju drugu jer nisam sklon avanturama .Ako ne bih mogao da je prihvatim takvu kakva jeste za ozbiljnu vezu , ne bih je iskoristio ni za avanturu. To bih shvatao kao nečasno iskorišćavanje. Ne bi me bilo briga za prijatelje, malko bi me bilo briga za porodicu, ali bih dobro razmislio da li mogu da uklopim svoj život sa njom , obzirom na poslove kojima se bavim i život kakav vodim. Ni jednog coveka se ne odricem , pa ni onih koji imaju takve probleme.
Upoznao sam jednu mladu ženu sa Multipom sklerozom, lepo smo se družili i dopisivali, i insistirala je na seksu. Meni je to bilo malo neprijatno, jer rekoh da nisam sklon tome. Bila je veoma željna seksa, iako je fizički sasvim normalno izgledala, kretala se, hodala, isla na posao… Jedino sto nije bila baš u nekoj velikoj kondiciji pa nije mogla baš da bude hiperaktivna. Zbog toga se slabije kretala u spoljnjem svetu, vodila je povučen i miran život.
Kada me je ubedila da je neću I povrediti iskoristiti ako se budemo “seksali”, pristao sam i bio sam prezadovoljan.
Posle toga, ona je šutnula mene i otkačila me posle par dana!

Muška osoba D –“ Ja sam imao iskustva da mi se devojka nije svidela ni u jednom fizičkom smislu, ali nismo do tada imali komunikaciju. Posle ostvarene komunikacije ona je meni bila sex bomba jer me je pokrenula u glavi i ostvarila se ramena energije, intelektualna povezanost i eto imali smo vezu…bilo je slučajeva kad je osoba sex bomba ali prazna, intelektualno niska, bez energije, bez nečeg sto će me pokrenuti kao muškarca a da nije fizički..i ništa i ako sam je imao na tacni jer je ona želela mene..doživeo sam osudu prijatelja kao zašto je nisam po*ebao..nema šanse jer me ne pokreće, ne diže mi se na prazno, na tupavo, na nešto gde nema ramene energije..tako da je moj odgovor pozitivan u smislu da bi sve ostalo isto kao pre nego sto sam saznao da ta davojka ima invaliditet..na žalost ona nije to birala…ostajemo u kontaktu i svemu sto se začelo i pre tog mog saznanja…ako se nije začelo ništa možda se začne…
Mogu da razumem da postoje odgovori I mišljenja suprotna ovim…ali osim ovakvih najgori odgovor koji sam dobila bio je “Nisam siguran jer nikad nisam bio u situaciji da upoznam takvu osobu…”

Da li smo I mi upale u onu zamku da uvek neko drugi mora da bude kriv samo ne mi?! Da li je onda samo muški deo populacije odgovoran za to što većina žena sa invaliditetom nije iskusilo čari veze, sexa, vođenja ljubavi, orgazma, braka ili materinstva? Pitam sebe, ali I sve vas koje ovo pročitate? Da li mi svojim psihičkim barijerama nedozvoljavamo sebi da uživamo jer smo “drugačije”.
Ja ne želim ni da budem ista! Ne želim da se uklapam u neki šablon I da budem poput svih ostalih. A vi?
Verujte mi da nas naši fizički nedostaci najmanje čine “drugačijima” pokrenite se, otvorite um I zaboravite sve predrasude koje ste čuje ili još gore same stvorile o tome kako je nešto droljasto, nemoralno, odvratno I van svake pameti… Život je kratak, proći se…ispunite ga da bi on ispunjavao vas.

Luna L

One thought on “Pssst! Muškarci pričaju!!!

  1. Dok sam bila mlada, mislila sam da moram naučiti da zavodim duhom i umom.. Da budem slatka iznutra. Neodoljiva, šarmantna..
    Da se zaljubi u moj um, da bi poželeo moje telo.
    Iako izolovano od mog invaliditeta gledano, imam lepu guzu i grudi.. oči.. stvarno nisam mislila da neki muškarac koji me ne poznaje lično može da me percepira samo kao seksualni objekat, tj. samo da želi sex sa mnom.
    (.. onda sam upadala u zamke da ako i budem s nekim mislim da „mora da mu značim čim je spavao sa mnom“ ..i onda on prestane da se javlja a ja zbunjena, (zaljubljena).. jer, samo sex nije bio opcija u mojoj glavi)
    Kad sam otkrila čari pričaonica (četa) i sajtova za upoznavanje, bilo mi je super jer sam tu mogla upravo to da radim- da rečima zavodim, budem slatka, šarmantna… da vežbam.. i da mi to diže samopouzdanje… mada uopšte nisam imala nameru da se zaista upoznajem bilo s kim…
    Jedan mi je momak rekao (napisao): „e ’ebo mamu ti ćeš jednog dana stvarno nekog opasno dobro da istripujes na sebe….ako već i nisi“..
    Ali onog iznenađenja kad sam na jednom sajtu dobila poruku od lika koga sam kako se ispostavilo znala iz stvarnog života u prolazu dok sam kao studentkinja špartala kroz Kampus.. Kaže –parafraziram: dugo me gledao i baš bi želeo da me kresne jer se loži na velike grudi i guzu ala Kim Kardašijan (nije pomenuo dotičnu on je više opisao guzu)… ali nije mi prišao jer sam uvek bila sa nekim likom (momkom)..
    Posle toga još jedan kaže, misli da me je video par dana pre toga na pijaci.. (opiše mi šta sam imala obučeno, stvarno bila ja, hihi).. isto ga privukla moja građa..
    Tako da, slažem se da velikom delom naše poimanje sebe i svojih ADUTA 🙂 utiče na to kako ćemo biti prihvaćene..ne samo u partnerskim odnosima već inače..jer, npr..žalio se jedan momak sa invaliditetom drugarici kako ga devojke neće zbog invaliditeta.. a on onako, prosto rečeno.. em je džiber em npr. ne zna ko je napisao „Na drini ćuprija“ Pa mislimmm…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *