Ljubav, ti i ja…i još neko??? – I deo –

Gubim se polako, osećam da u meni nešto nije u redu… osećam da mi se celo nebo nadvilo nad glavom i samo čeka taj neki mali „klik“ pa da se saspe na mene… zatvaram oči na terasi van kancelarije gde radim već 3 godine… hajde da se preispitam šta me pritiska. Dakle, imam posao, nije preterano naporan, plata jeste minimalna, prevoz koliko toliko pristupačan meni kao ženi sa invaliditetom, ne nije to… roditelji su koliko toliko zdravi, nisu životno ugroženi… nije ni to…. ne bole me noge… imam vezu od 3 godine verena sam već godinu dana… steže me u grlu, Bože pa šta mi je, pri svakoj pomisli na tog momka meni je nelagodno, a volim ga… da li?
Kreće scenario kao u nekom filmu gde se dva duha u obliku čovečuljaka raspravljaju na mojim ramenima… često mi se dešava da dva glasa “vode politiku” i razmenjuju mišljenja u mojoj jednoj glavi… nije mi palo na pamet da na poslednjem razgovoru sa psihologom pomenem to 😀
Duh na levom ramenu: Pobogu Luna pa ti si invalid, pogledaj.. imaš sve što neke devojke mogu samo da požele i opet nisi zadovoljna… šta ti želiš devojko draga pa da budeš zadovoljna??? Šta fali što on tu i tamo malo švrlja… ipak se opet vraća tebi, nije bitno ni to što je to tvoja koleginica sa posla, nemoj da si prezahtevna možeš da ostaneš i bez toga pa da budeš na kraju sama. A to je sećaš se jedini strah koji imaš!!! Proći će njega to.
Duh na desnom ramenu: Luna! Pogledaj se u ogledalo, šta vidiš?
Vidim devojku lepe kose, plavih očiju, lepih usana, te usne je uvek krasio osmeh, al sad je više oblika tužnog smajlija nateram ga tu i tamo da se ponekad razvuče dok ljubazno odgovaram na pitanja radnika ili se javljam na telefon… krupnije sam figure, lepih grudi, ne skladnih bokova, i nogu takvih kakvih su… nejednake, al Bože moj … koliko god je ta slika manje više privlačna, unutra se osećam kao obična mlada devojka sa dvadesetak i nešto godina, koja je ulagala u sebe, u svoje obrazovanje, kulturu, koja želi da osnuje normalnu vezu, da voli i bude voljena, da jednog dana ima porodicu sa čovekom koji je spreman da ide pored nje i da je razume i pre svega poštuje!
Duh na desnom ramenu opet: Luna! Zašto misliš da bi trebala da se zadovoljiš nekim ko te iz nekog svog razloga ne ceni dovoljno? Zašto bi morala svog momka da deliš sa nekim i da to prihvatiš kao normalnu stvar iako se kosi sa tvojim principima. Ti si uvek bila ponosna na to što jesi, ti jesi invalid, ali jaka žena sa invaliditetom, stabilna ko tvrđava, pametnog rasuđivanja, društveno prihvaćena, sposobna da uzmeš konce svog život u svoje ruke, a ne da ih daješ nekome ko ne zna ni svoje da kontroliše. Mrdni se ženo, pokreni se i dovedi svoj život u red, ne zadovoljavaj se lošim, ti imaš mnogo da ponudiš!!!
Ali mi živimo zajedno već skoro 3 godine… njegovi me vole i već računaju na tu glupu svadbu, baba se čak nada i nekakvoj unučadi… kako da im objasnim da ja to možda ne želim… ja sam u njhovoj kući već 2 godine, kuvam, spremam, kako da im objasnim da ću najverovatnije da napustim njih i kuću koju je moj nesuđeni „svekar“ uredio onako kako sam ja želela… kako da im kažem da moj dragi nije više toliko pažljiv i nežan kao da početku i da mi se javljaju žene sa pričom da “nose” njegovo dete… bestraga… moji će tek da polude. Treba i da objasnim kako bi on trebao da uzima i redovnu terapiju jer je psihički nestabilan i agresivan. Da nisu tajili njegov zdravstveni problem, možda bi sad sve bilo drugačije… prihvatila sam ga za SVOG jer znam da može i pokazao je da može da bude dobar životni saputnik, ali zar mu sad više nisam dovoljna? Svi su imali neki svoj kalup kako bi on to trebao da izgleda, da se ponaša, da priča…
“Luna, ti moraš da ga “pritisneš”, on je dobar momak, al mu treba čvrsta ruka”
“Ne možeš da dozvoliš da ponovo počne da pije, nije to radio od kako je sa tobom, povedi računa”
To su najčešće bile reči koje su mi upućivali njegovi, često sam i ja samo klimala glavom nošena voljom da ta veza uspe, a još češće sam vrištala sama na sebe “Pizda ti materina Luna pa ti trebaš da mu budeš devojka, ljubavnica, žena, a ne majka i osoba koja će ga vaspitati, al ajde još samo ovaj put”…. BAR DA JE TO BIO POSLEDNJI PUT…

Priča će se nastaviti…
Nikad ne dozvoli da ti prioritet bude, neko kome si ti samo opcija

Luna L

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *