Veliko otvaranje

Pre nego što sam odlučila da poslušam savet drugarice i počnem pišem blog, istraživala sam pomalo neuspešno blogove na temu žena sa invaliditetom i seksualnosti.

Druga drugarica mi je pritekla u pomoć i nakon male portage poslala par linkova ka blogovima.

Po odobrenju autorke, prenosim ovaj tekst u svom slobodnom prevodu…a možda bolje da pročitate (i) original svakako na linku http://sexblogofsorts.com/2015/04/20/the-great-outdoors-or-why-i-trust-him/.

 

 

Veliko  otvaranje (ili zašto mu verujem)

Charlie Powell- http://sexblogofsorts.com/2015/04/20/the-great-outdoors-or-why-i-trust-him/

 

Nikad nisam mislila da ću planinama testirati tipa. Pa ipak, negde na putu, to je postalo upravo to: hoće li pustiti da mi ruka sklizne u njegovu, kada je strmo, hoće li strpljivo čekati dok nadjem pravi put kod zeznutih delova, mogu li ga poslati napred da vidi i da mi kaže šta ima napred (kakav je put)?

 

To nije ni počelo s momkom: počelo je s jednim pre njega, i oblacima-raspršenim, kišom natopljenim vrhovima Lake District-a. Kad me nije poznavao tako dobro, on bi davao predloge da zaobiđemo planine, često doslovno. Šetnja  oko jezera. Popodnevni čaj. Vožnja brodom. Bioskop. Kako smo postali bliži, to se promenilo, a ja sam se divila načinu na koji je bio sposoban me podržava, pridržavajući me, smirujući moje strahove, kako smo se peli.

 

*

Kad sam poznavala dečka godinu ili malo više, pojebali smo se jednog, nedeljog popodneva, a onda smo otišli na hranu. Sećam se da sam stajala  na pločniku dok smo čekali da pređemo cestu i mislila: Ja ne verujem svom sledećem koraku. Mogla sam mu reći, trebala sam mu reći. Ali nisam. Zato što mu nisam verovala telom.

 

Tada smo imali puno seksa, kad god smo se videli. Uopšte, jebali bi smo se dva puta u jednoj večeri, ponekad i tri puta. To je bio očajnički, hitno i brzo. Bio bi mu dignut pre nego što bi se skinuo i nismo razgovarali o jebanju, samo smo se jebali. Osećala sam se željeno i seksi, a ja nisam brinula o tome šta smo radili u krevetu, ali nisam ni govorila o tome šta meni prija. Bili smo u osnovi stranci. S hemijom.

 

Godinu i nešto kasnije, stvari su se počele menjati, na putu ne sličnom ovom. Sedeli smo u mračnom baru, kasno noću, a razgovarali smo o dominaciji i pokornosti i postupno, te stvari uvukle su se u našu dinamiku u krevetu. Nisam razmišljala, u to vreme, o načinu na koji je ranije u večernjim satima kako bismo krenuli u snežnu noć kako bi pogledao u moje čizme i uvukao svoje prste u moju ruku, tiho i bez puno buke. Ne skrećući pažnju na moj invaliditet, samo se suočivši sa realnošću njegovog postojanja. Nisam mu nikad rekla koliko mi to znači ali to se pokazalo gde se sve i pokaže kod nas: u seksu.

 

Još jedna godina. Oblik BDSM postala je naša stvar: Pušila sam njegov penis dok je uvrtao moju kosu oko svoje ruke i gurajući ga dublje u  moja usta. Puštam ga da me zove drolja, kurva, kučka, ja ga molim da zabije zube u moj vrat i prste u moje sise. Nema ništa formalno o tome: neuredno je i neobuzdano, a mi nemamo “sigurnu reč”. Nemamo sigurnu reč, jer ja još uvek ne mogu verovati da baš ovo radimo – mi se samo igramo toga, zar ne, a ne trebate sigurnu reč, ako se samo pretvarate – ali i zato jer verujem da me on zna dovoljno dobro da se odmah zaustavi ako kažem ‘Ne’ ili “joj, to stvarno boli” određenim tonom glasa.

 

Više mu se ne diže pre nego što se skine. Jebemo se samo jednom kad se vidimo. U loše dane, to me zeza, – bez prethodnog iskustva u vezama- odnosima nemam način da znam da je to normalno, očekivano – to je način na koji se naša dinamika neizbežno menja tokom vremena, bez obzira na činjenicu što nismo zajedno. No, mi danas govorimo, o seksu, o onome što me plaši, o tome što mi ne prija, a ponekad, iako ređe, o tome što mi prija.

 

Otišli smo na  izlet zajedno, a ja pitah tatu da predloži dobru pešačku rutu. Zaboravila sam da moji roditelji, a oni su me dobro znaju i vole da  me malo poguraju, pritom znaju da sam s momkom, tako da ću biti u redu, ako ta šetnja gura moje granice. Zaboravila sam da su znakovi koji govore 1h50 znači “u leto” i pošto smo već pokriveni snegom ne shvatam da tokom zime, u Alpima, što ide gore pešice i vraća se pešice, iako postoji prekrivena snegom autobuska stanica.

 

Momak je * veliki * On je smiren, on je miran, i on shvata da trebam dve vrste pauze. Fizičke kada je uspon, i one psihološke kada je ivica, a sneg izgleda opasno zaleđen. On drži moju ruku kad mi je potrebno, I on pravi duboke tragove u snegu u koje mogu ugaziti, kako bih bila stabilnija.

Tu je vino uz ručak, a nema komentara na moju porciju čipsa, čak i kad ih umočim u tartiflette, i neverovatno, neverovatno, kad se uvalim u duboki sneg, dok tražim put, on se ne smeje.

 

Verujem mu sada, fizički, jer ja mogu razgovarati s njim o svom invaliditetu. No, čak i više od toga: zato što obično nemam potrebu da pričam o tome.

 

Prevod MMilesa

 

 

 

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *